01 Hiperprodukcija i pad pažnje
Sa svih strana i kroz sve kanale, zasuti smo porukama i sadržajem. Ujedno, po definiciji, kvantitet ne podrazumeva i kvalitet, a ova teza se podjednako odnosi na tradicionalne medije i na sadržaj koji kreiraju pojedinci kroz sopstvene kanale i društvene mreže. U moru sadržaja, onaj kvalitetan se izdvaja kao prava retkost, dobijajući na značaju, snazi i vrednosti.
Posledično, u traganju za kvalitetnim sadržajima, kao konzumenti pokušavamo da filtriramo ono što nam se nudi. Količina sadržaja i manjak vremena u simbiozi dovode do pada pažnje, za koju kažu da je dostigla svoj civilizacijski minimum od dve sekunde. U tom kontekstu, vraćanje na zahtevnije formate, dužeg trajanja, poput IGTV-a, deluje kao korak unazad, obzirom da nas i Instastory od čitavih 15 sekundi, mami da ga premotamo i pređemo na ono što je na narednoj priči.
02 Agencije kao regulatori influenser tržišta
U moru sadržaja, naročitom među kontentom sa društvenih mreža, YouTube-a i blogova, po svom kvalitetu se veoma upadljivo izdvajaju oni koji imaju realnu medijsku vrednost, baziranu na principima kreiranja medijskog sadržaja – informativno, edukativno, zabavno. Kao što su neke kolege već navodile, na nebu influenser marketinga, neformalno regulatorno telo u budućnosti će verovatno biti agencije. I to nas raduje.
03 Prihod od čitalaca > prihod od oglašivača
Urušavanje medijske sfere doprinelo je da se kao biseri izdvoje mediji koji ne prave kompromis sa kvalitetom sadržaja. Njihov kvalitet će i u budućnosti biti snažna komparativna prednost kako u očima oglašivača, koji ipak biraju gde žele da se pojave, tako i kod čitalaca, koji su u potrazi za kvalitetom spremni i da plate. Sledeći korak za domaće medije koji su izabrali put kvaliteta, biće poput primera NewYork Times-a, premašivanje prihoda od čitalaca, odnosno od prodaje online izdanja, u odnosu na prihode od oglašivača.
04 Otpornost na kritiku javnosti
Razvojem društvenih mreža, kompanije su više nego ikad zaplašene negativnim komentarima, izvrtanju kampanja ili njihovim zloupotrebama. A još više, opravdavanju budžeta za kampanje izložene kritikama. Zbog toga, kada je reč o hrabrosti u komunikacijama, nju nastavljaju da predvode oni koji su spremni na rizik, sve ili ništa, odnosno oni koji nemaju šta da izgube.
Kompanije, u borbi za profitom, ipak ostaju u zoni komfora. Za agencije to znači da nastavljamo da predlažemo out of box, demonstrirajući svoj kreativni potencijal, dok u praksi nastavljamo da sprovodimo samo ono što ne iskače iz kutije.
S druge strane, dugoročnu otpornost ka potencijalnim krizama i kritikama javnosti, imaće oni brendovi i kompanije koji iza sebe imaju snažnu priču, zasnovanu na emotivnom odnosu sa potrošačima, a samim tim i čitav niz sledbenika koji su spremni da ustanu u odbranu brenda. Logično, to nas dovodi do priče o native advertajzingu. Odnosno onim pričama o brendovima i kompanijama, kakve bismo i sami kao čitaoci želeli da čitamo.
05 Objedinjavanje odnosa sa medijima, native oglašavanja i influenser marketinga
Kada sve sagledamo, opšti zaključak je da nas, ne samo u narednoj godini, nego u mnogo dužem vremenskom periodu očekuje objedinjavanje odnosa s medijima, native oglašavanja i influencer marketinga. Dobra vest je što su PR stručnjaci ti koji mogu da sagledaju širu sliku, ukrste je sa društveno-političkim okolnostima, testiraju na potencijalno krizne situacije i postave u kontekst dugoročne strategije i pozitivne reputacije kompanija i brendova.
