Svake godine u ovo vreme imamo zadatak za sve sladokusce, ljubitelje izazovnih zalogaja, lepih enterijera i uzbudljivih gutljaja, da promislimo u čemu smo to guštali, šta nam je zadirkivalo nepca, šta je odnosilo uzdah i jedno čarobno wow pre nekim užitkom, a šta je to što može podiči lestvicu i naterati nas da neprestano istražujemo koncepte, ideje, senzacije ukusa i mirisa prestonice. Godina prodje ali trend nikako je opšte mesto podosta ideja koje su na velika vrata ili krišom ušli u našu svakodnevnicu prethodnih 12 meseci, stoga je hrabro za očekivati šta bi to moglo da nas intrigira u mesecima koji dolaze. Ali polako, ni svet ne pokazuje epohalne pomake, što je lepa vest, hrana, hoteli, enterijeri, nisu brza moda niti fast food roba koja će nam dosaditi vrlo brzo, nego su ovi trendovi upravo tu da ostanu:
01 Old money
Ceo taj kontekst “al’ se nekad dobro jelo, a bogami i uživalo”, nastaviće da nas proganja sa TikTok naloga koji, želeli to ili ne ipak predstavljaju novi prozor izloga koji u mnogome odredjuju kakvu robu pazarimo u radnji. Prepoznatljiva estetika, šarm minulih vremena, masivni lusteri, konobari sa leptir mašnama, i da, ostajemo kod belih stoljnjaka i klasika sa menija iz neke ere veselih sedamdesetih i Dinastija osamdesetih, mada da, što ne pomenuti i tu sveobuzimaću estetiku 90tih, za koju nismo bili ni svesni da je estetika zar ne? Newstalgia je ta reč koju tražimo za ovaj segmet.
02 Nedostatak radne snaga
Kao kontrast tom kvazi dobrom životu odmah u glavu navodimo jedan sveprisutan trend, nedostatka radne snage koji je sve prisutniji i prisutniji, servisna industrija polako izumire, ni McDonalds nije više što je bio a kamo li da očekujemo ljubaznost, eleganciju, pa ponekad čak i osnovno vaspitanje. Kao lavina ovaj trend se kotrlja, i ne vidimo kraja bar ne u sledećoj godini, možda svi postanemo self service, sami sebi dovoljni i nežni prema sebi jer neće biti ko drugi da nam tu ulogu odigra.
03 Personalizacija
Opet kontrast, opstaće upravo lokali koji u prvi plan stavljaju korisnika, i idu u personalizaciju do te mere da savremenim alatima, posebnim programima za pravljenje rezervacija, kreiraju bazu podataka, navika, posebnih specifičnosti gostiju, koji idu iza očekivanja i prave razliku. Ne to nije samo pamćenje rodjendana, nego upravo toga da gdin X preferira tamni čaj sa prstohvatom anisa, voli da sedi do prozora i to uvek četvrtkom u 7.15, smeta mu duvanski dim, ali voli da pojede trećinu torte kuće i da ostatak zapakuje za svoju gđu koja ga čeka u 20h jer mu obično obrok traje 45 min. Nije to baš toliko teško, zar ne?
04 Veštačka inteligencija
Automatizacija, roboti koji menjaju konobare, usluga bez kontakta, sami sebi naplačujemo krpice modnih kuća masovne produkcije (ili sami sebe zaplićemo), ceo ovaj segment hladne usluge če se razvijati, postojaće ciljna grupa za to, samo što već znamo kako da zadajemo zadatke našim ličnim asistentima koji sada znaju da nam preporuče mesta koja treba nezaobilazno posetiti, da li mi to svedočimo novoj kategoriji da nam svi kanali za pretragu, portali, pojedinci, influenseri nisu dovoljni i da ćemo upravo ovakve informacije dobijati od naše drugarice (dopuniti ime chatgpt alata po želji). Ili ipak želimo da udjemo u tanjir i jedino ovaj voajerski pristup je nešto što će nas naterati da uzmemo prvi taksi ili naručimo dostavu jer što bi se mučili da predjemo 100 m do komšijskog lokala, novo vreme je tu. Menjamo neonske lampe 3d proekcijama na tanjiru, i to je sve ok, svaka novotarija je dobra, makar da joj damo šansu. Mada nas ima dosta onih koji su bliži trendu outdoor dininga i multfunkcionalnih prostora, različitih koncepata pod jednim krovom.
05 Domaćifikacija
Beograd kao da je izmislio pizzu, smash burger ili craft pivo, ali čast izuzecima, postoje pioniri koji su se već ove godine drznuli da resetuju sistem i prkose istome. O da, pizza može imati onaj ukus detinjstva i ne mora biti iz Napulja, o da, pljeskavica nije nešto čega se sramotimo, nego organizujemo takmičenje kod kog čika dede koju samo zna moj kum je bolja, tako da pokušavamo da vidimo ko je sledeći na ovoj listi razotkrivanja i domaćifikacije, ako postoji takva reč? Možda umesto brda nepotrebnih preliva i kombinacija, zamislimo, samo zamislimo da se palačinka može jesti sa orasima i medom, ili zamislite ovo kucanje na vrata zaboravljenih asova, samo sa šećerom? Ili slušajte ovo, možda kafa ne mora biti iz Brazila i Kostarike i single origin, nego zamislite domaća, i da to još bude cool? Ima pionira, ima.
Ruski uticaj napredovao je do mere da neki sugrađani ponosno odbijaju da posete hladne kafee bez osmeha i osećaja pripadnosti, drugi hrle u svaku novu ediciju jednog te istog kafea, dok mislim da je kompromis upravo ono što su najpametiji od svih uradili, fuka se pije u jednom takvom ambijentu, u kome ne znate da li ste u Kopenhagenu ili nekom bliskom skandi konceptu, tako da random flaše na stolu, sveće, cveće, brending, pržionice na licu mesta, što da ne, pa nek se vodi polemika ko nam je to prvi pokazao i kako su oni uvek puni, nije slučajno.
Kada je hrana u pitanju, možda dok ovo čitate upravo dobijemo prvu Mišelin zvezdicu, ako i ne, barem su naši šefovi imali priliku da prodju tri master class-a ove godine, od zelenog pristupa preko mesa do znanja rada s ribom, tako da smo svakako kao destinacija podigli još jednu lestvicu. Nije dovoljno biti samo local, nije dovoljno uzimati od svog čoveka s pijace, idemo dalje, koracima unazad gazimo napred u budućnost, a to je imati svoju farmu, svoju baštu i to na licu mesta, e to je recept.
Dobili smo i Master Chef Srbija, tako da su i domaćice saznale da je puter uvek DA, a margarin NO NO, nekako poširana jaja postadoše reper, ili eto još jednog domaćizma, kad bi neko otvorio lokal koji će praviti jaja na oko, eto čisto tako.
Ovog meseca je počela polemika oko luksuznih hotela i hiperprodukcije, potreba ili prestiž, imamo li mi goste koji znaju da cene tu uslugu, imamo li mi manire i navike, goste prestonice koji hrle u iste. Negde je kompromis napraviti proizvod u kome luksuz ne vršti ja sam luksuz nego pušta nas da sami shvatimo da sedimo u nekom lepom amnbijentu, da imamo dobru uslugu, da nam je lepo, fino, udobno, da je karta pića inspirativna a slani zalogaji s merom odabrani, da je na mala vrata, luksuz ušao i na naše tržište i to baš kako treba, nenametljivo, tiho.
Opet taj Tik Tok ali primetno je da se svi nadmeću koja je to random lokacija u kome ćemo napraviti žur, pijace čekirane, pekare čekirane, bakalnice i radnje iz kraja, čekirane, ovaj trend pratimo i čekamo da vidimo koje je to no name mesto gde će sutra osvanuti novi viral sa Djom i razigranom mladeži, možda parking ili parkić u kraju, mada smo i to sve prvi radili Slavice, na klupici ispred zgrade, lokal patriotizam.
Svaka srećna porodica liči jedna na drugu a svaki beogradski enterijer je baš isti kao onaj drugi. Nekako plišane stolice i dalje vode bitku, Mikonos je jedina inspiracija, malo smo ove godine videli i Bali, imamo izuzetaka koji idu u vinil pravcu, industrial i dalje nekako najlakši da se što pre zapljune da smo otvorili, ali da, nema nekog epohalnog novog pravca koji hrabro prkosi trendu i pravi novi trend.
06 Solo, me mooners, slow & sleep travel
Kad smo kod putovanja, novi trend solo putovanja, me mooners (namesto honeymoonersa) i frolleagues putovanja, miks kolega i prijatelja, to je nešto što raduje, više nije blam reći da, putujem sama, ili neko poslovno putovanje produžiti za dan i iskoristiti maker par sati u istraživanju destinacije sa kolegama, to je skroz ok zar ne? Slow travel je tu i ne želi da ode, iskustvo je tu da se proživi jer jednom se živi. Ali upravo iz tog razloga se sve više makar i fejk razmišlja o sustainable travel ili odustajanja od istog kako se ne bi bar putem tog jednog čina pojedinca zagadila planeta. Putevima nostalgije kreću se sada mladi Gen Z putnici a za nas malo starije Sleep travel je novi trend, da idemo tamo gde ćemo dobro da se naspavamo, na udobnom dušeku, jastuku sa mirnim okruženjem i tihom sredinom.
07 Uloga videa u promociji
Kada je promocija ovog segmenta industrije u pitanju, video sadržaj je i dalje dominantan, sve je kraći, sve je brži i konkretniji. Skrećemo s teme, idemo do banalnosti, tretiramo publiku kao da je baš brain rotten.
Jeste, ali ne baš toliko koliko nam naizgled komičnim sadržajem privlače pažnju ili se stavljaju na block listu. To je ona čuvena “ali publika to traži”. I uvek čuveni (moj) odgovor “sve domaćice su gledale onomad italijansku krimi seriju isto tako ne trepćući”. Tako da, javni apel - stvarno ne morate da nam kažete šta upravo radite na videu, ne morate da povisujete ton, čujemo vas, vidimo na šta želite da nam ukažete. Malo manje top shop estetike, malo više inspiracije i ličnog pečata, a ne trke u kopiranju sadržaja sa neta jer tome promocija služi, kako bi rezultovala finalnom prodajnom konverzijom. Živeli mikroinfluenseri, kao niša koja i dalje ima pravi uticaj, i online kuratori, kao nova kategorija koja nam otkriva, sažima i preporučuje smisleno, da mi ne bismo morali.
Decembar kao rekapitulacija, kao nagoveštaj nekog boljeg sutra, čekamo da otvorimo novu godinu kao novi poklon, neka bude sa najsjajnijom satenskom ili plišanom mašnom i najboljim papirom koga nam je žao da pocepamo. Neka nam svi doživljaji budu upravo takvi, greota za bacanje, sa velikom željom da ih pamtimo makar sledećih 12 meseci. Živeli!
