01 ZAR JE I IT INDUSTRIJI POTREBAN BRANDING?
Zar nije IT industrija već toliko jaka i dobro pozicionirana u Srbiji? Da li je branding potreban samo kao deo stila i imidža? Da, naravno, ali ne samo to. Borba da se zadrže ili privuku novi zaposleni je postakla ovu industriju da preokrene strategiju od B2B ka B2E (business-to-employee) komunikaciji. Fokus je na stvaranju osećaja pripadnosti grupi, odnosno kompaniji. Ovakav trend je doveo ne samo do promene vizuelnih identiteta i web-sajtova, već i do kreiranja ozbiljnih koncepata kao što su mali interni kompanijski brendovi i fenomenalno osmišljena radna okruženja.
02 UGOSTITELJSKI OBJEKTI
Iako je već i vrapcima na grani jasno da se u Srbiji dobro jede i pije, da li vrapci biraju ugostiteljske objekte imajući u vidu branding?
Definitivno se vidi pozitivan trend u brendiranju restorana, kafića, đelaterija, poslastičarnica ili specijalizovanih prodajnih mesta za home-made paste. Jednostavnim identitetima i jako dobrim enterijerom postavljaju se ozbiljni standardi koje će sledeće generacije objekata morati ili da slede ili da nadmaše. Nadamo se da će se i vrapci ovajditi od ovog rastućeg trenda.
03 PERSONAL BRANDING NA INSTAGRAMU
Stručna javnost izgleda ima šta da kaže i želi da bude primećena. Deljenje ili citiranje raznih saveta na Instagramu nije ništa novo, međutim, način obraćanja se definitivno promenio. Primetićete rastući trend pojedinaca koji su spremni da dele sa publikom mudrosti i iskustva iz raznih savetodavnih oblasti. Karusel postovi na Instagramu pokazali su se kao moćno sredstvo komunikacije, ispostavilo se da Instagram algoritam jako voli ovaj vid promovisanja. Omogućavaju da se priča detaljnije objasni i pojedinac duže zadrži na jednom postu. Bilo da su u pitanju saveti iz marketinga, sporta ili dizajna ovaj način komunikacije će sve više biti prisutan.
04 NAJVEĆI I DALJE IGRAJU NA “SIGURICU”
Nekako se stiče utisak da je segment manjih brendova i kompanija i dalje dosta slobodniji u svojim konceptima i pristupu kada je brending u pitanju. Da li iz straha velikih kompanija da će izgubiti trenutnu poziciju ili pridržavanja principa “sigurica je zakon”, sve ređe viđamo neke smelije pokušaje.
Ako se nešto iole novo dešava, to je praćenje globalnih i isprobanih tendova. To i nije tako loše, jer bolje je učiti na tuđim nego na svojim greškama. Ovaj vid vođenja biznisa nesumnjivo dovodi do preplavljivanja tržišta raznim ekstenzijama postojećih brend ikona. Da li će na kraju morati da se vrate na početak i da na tržište plasiraju proizvode koji u sebi nemaju dodatak plazme, da li ćemo imati smoki sa ukusom smokija, hleb koji nije hrono ili vodu bez vitamina?
